Svake godine u Srbiji se registruje više od milion udara groma. Svaki od njih nosi energiju koja u trenutku može pretvoriti modernu zgradu u ruševinu. Za profesionalnog upravnika, svaki grmljavinski oblak na horizontu predstavlja test njegove profesionalne odgovornosti – jer između katastrofe i sigurnosti često stoji samo ispravno održavana gromobranska instalacija.
Atmosfersko pražnjenje
Atmosfersko pražnjenje nije romantična pojava iz dečjih bajki, već fizički fenomen koji generiše struju do 200.000 ampera i temperaturu koja pet puta prevazilazi žar na površini Sunca. Bez adekvatne zaštite, takva sila može u sekundama otopiti čeličnu konstrukciju, zapaliti krovne materijale i kroz električne instalacije preneti razornu energiju u ceo objekat.
Gromobranska instalacija funkcioniše kao most između dva sveta – hvataljke na vrhu objekta privlače napon, spusni vodovi ga prenose, a sistem uzemljenja ga sigurno odvodi u zemlju. Ovaj lanac mora funkcionisati besprekorno, jer svaka slaba karika može usmeriti energiju na nepredviđene putanje.
Zakonski okvir bez prostora za improvizaciju
Zakon Republike Srbije prepoznaje ključni značaj gromobranske zaštite kroz jasno definisan regulatorni okvir. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada izričito navodi da je upravnik obavezan da „obezbedi održavanje, čuvanje, korišćenje i upravljanje zajedničkim delovima, uređajima i instalacijama“, što nedvosmisleno uključuje i gromobransku instalaciju.
Konkretnije obaveze propisuje Pravilnik o pregledu i proveri opreme za rad, koji zahteva obaveznu godišnju kontrolu od strane ovlašćenog elektrotehničara. Svaki pregled mora rezultirati pisanim izveštajem koji postaje sastavni deo tehničke dokumentacije objekta. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja dodatno definiše tehničke standarde koje instalacija mora ispunjavati.
Zanemarivanje ovih propisa nije samo prekršaj – to je svesno ugrožavanje bezbednosti stanara i imovine pod upravom.
Anatomija profesionalne kontrole
Kvalitetna kontrola gromobranske instalacije daleko prevazilazi površan vizuelni pregled. Ovlašćeno lice mora izvršiti detaljnu proveru koja obuhvata nekoliko ključnih segmenata:
- Hvataljke na vrhu objekta pregledaju se na prisustvo korozije, mehaničkih oštećenja i nepravilnih spojeva. Svaka deformacija može značajno smanjiti efikasnost privlačenja električnog naboja.
- Spusni vodovi se kontrolišu duž celog toka – od krova do uzemljenja. Posebna pažnja posvećuje se mestima prolaska kroz različite materijale i tačkama gde su vodovi izloženi mehaničkim oštećenjima.
- Uzemljenje je najkritičniji deo kontrole. Specijalnim instrumentima meri se otpor koji mora biti u propisanim granicama – u suprotnom, cela instalacija postaje neefikasna bez obzira na stanje ostalih komponenti.
- Kontinuitet instalacije proverava se kako bi se potvrdilo da električni naboj može nesmetano proći od hvataljki do uzemljenja.
Česte zablude koje koštaju
Praksa pokazuje nekoliko tipičnih grešaka koje upravnici prave u pristupu ovoj obavezi. Najčešća je zabluda da jednom instalirana gromobranska oprema funkcioniše decenijama bez održavanja. Vremenske prilike, korozija, vibracije od vetra i naknadne modifikacije na objektu kontinuirano ugrožavaju integritet sistema.
Druga česta greška je oslanjanje na „procene“ nestručnih lica. Bez odgovarajuće licence, opreme za merenje i znanja o tehničkim standardima, takve kontrole nisu samo besmislene – već daju lažni osećaj sigurnosti, što je opasnije od potpunog zanemarivanja.
Treći veliki problem je nedostatak dokumentacije. Bez pisanih izveštaja o kontroli, upravnik nema dokaz o ispunjavanju svojih obaveza, što u slučaju štete može imati ozbiljne pravne posledice.
Investicija u mir
Troškovi redovne kontrole gromobranske instalacije predstavljaju minimalnu investiciju u poređenju sa potencijalnim štetama. Jedan udar groma može izazvati požar koji zahteva potpunu rekonstrukciju krovne konstrukcije, zamenu električnih instalacija i sanaciju oštećenja na celom objektu. Elektronska oprema u stanovima – od kućnih aparata do kompjutera – može biti nepovratno uništena.
Mnoge osiguravajuće kuće danas zahtevaju dokumentaciju o redovnom održavanju gromobranskih sistema kao preduslov za priznavanje štete. Bez validnih izveštaja, vlasnici mogu ostati bez nadoknade uprkos uredno plaćenim premijama.
Odgovornost koja ne spava
U vremenu kada klimatske promene donose sve intenzivnije i češće vremenske nepogode, uloga upravnika prerasta iz administrativne u stratešku funkciju zaštite. Svaki grmljavinski oblak podseća na činjenicu da između katastrofe i sigurnosti često stoji samo jedna dobro održavana instalacija – i jedan odgovoran profesionalac koji razume težinu svoje uloge.
Gromobranska instalacija možda nikada neće biti testirana stvarnim udarom groma. Ali upravo u tome leži njena najveća vrednost – u vremenu koje omogućava stanarima da mirno spavaju dok se nebo cepa od munje, sigurni da je neko mislio na njihovu bezbednost.
Pravni izvori:
- Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, „Službeni glasnik RS“, br. 104/2016, 9/2020 i 129/2021
- Pravilnik o pregledu i proveri opreme za rad i pregledu i ispitivanju električnih i gromobranskih instalacija, „Službeni glasnik RS“, br. 94/2018
- Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja, „Službeni list SFRJ“, br. 13/1990
